Pustite ljude koji vas neće.
Bilo da su rođaci, prijatelji ili ljubav.
Pustite osobe koje vas neće, a jednom su vas htjele. Ne boli to, samo je muka.
Kao, uostalom, i sve nejasno, nerečeno, nedovršeno.
Kao svako bezodgovorno pitanje: zašto?!? Nije do vas, iako vam se čini da ste poniženi i prevareni. Nikada nije do vas.
Postoje samo dvije mogućnosti.
Prva je da ste se zavoljeli. Pogledali jedno u drugo i vidjeli šta biste lijepo sve mogli imati, koliko bolji biste mogli biti zajedno.
Onda ste se dobro upoznali. Taj drugi vidio je koliko ste bolji, jači, posebniji. Pokušao je da vas prati pa se saplitao.
Voleći vas, prestajao je da voli sebe. Od vaše ljubavi postajao je sve manji.
Nestao bi u svojim očima da nije pobjegao od vaših.
Druga je da ste se zavoljeli. Pogledali jedno u drugo i vidjeli šta biste lijepo sve mogli imati, koliko bolji biste mogli biti zajedno.
Onda ste se dobro upoznali. Taj drugi vidio je koliko je bolji, jači, posebniji. Pokušao je da vas navede da ga pratite al se umorio od čekanja.
Voleći vas, prestajao je da voli sebe. Zbog vaše ljubavi postajao je sve manji.
Nestao bi u svojim očima da nije pobjegao od vaših.
A vi ste ostali zbunjeni, ranjeni, izdani. Očekivali ste objašnjenje koje će imati realnog smisla. Koje ne postoji.
Vremenom možete postati ogorčeni i bolesni od čekanja. Slijepi za nekog vaše mjere čiji osmijeh nećete vidjeti od skrame uspomena na zjenicama.
Mislićete da volite jer ne zaboravljate. Ustvari, zaboravićete da volite.
Pustite osobe koje vas neće, a jednom su vas htjele. Ne možete vi žaliti za njima onoliko koliko one žale za vama, jer samo kukavice koje se plaše ljubavi ostavljaju bez riječi!
I bez riječi, upropaste sopstvene živote. Ne dajte da upropaste i vaš.