Jedino se ja mogu prehladiti u Mostaru 😀 baš sam se pravo razboljela…momački 😀

Ovog ljeta sam bez djece provela odmor u Hercegovini kod svojih.Vrijeme sam iskoristila maksimalno, obišla Hercegovinu uzduž i poprijeko 😀 zavirilila u kafane i restorane, na Blagaju odem da se slikam sa smokvarom, kad ono tri KM , bilo mi vala mnogo da dam 3 marke za jednu sliku iako smokvaru i ne volim, draže su mi smokve 😀 i naručim sebi ko normalan insan piletinu u ljutom sosu 😀 ha ya

Posebno mi se svidio Stolac…pričala sam s povratnicima o životu u tom gradu, sjedila sam ispred Careve džamije nakon džume i pričala s par insana.Posebna je priča o Inat zvonu, kako ga oni zovu.Kažu da su vlasi u haremu džamije za vrijeme rata okretali vola i krme na ražnju.Laanet olsun… a vala mi da jednom pouku uzmemo iz naše historije koja je opomena puna, ali čim nam se svako malo ponavlja, ne učimo mi… ne učimo… ne mrzim nikoga ko je od mene drugačiji, ali moj rođeni brat ako mi dirne u moje svetinje, vala ja ga množim nulom.A nulom kad se množi, tu svaka vrijednost izgubi smis’o.

Bila sam na Red Bull Cliff Diving Mostar … e, to je vrijedilo gledati… dok sam se vraćala doma, dođe mi poruka na telelefon: “Jesi li se nagledala gologuzana, može li ti bit do iduće sezone? :p” 😀

Stomak me zabolio od smijeha, neko je haman malo ljubomoran 😀  a ja, nit sam frajere gledala radi njihovih golih guzica( iako su svi zgodni, ne faleć’ im zakona) nit’ sam išla s tim nijjetom,Gledala sam kako čovjek može letjeti s velikih visina, kao da ima krila…poput laste…samo ako ima petlju i dovoljno kuraži… i ako je jednu bogdu lud 😀