Ponekad se sve okrene naopačke i zavrti insana, poput ringišpila.Ponekad ono što nas izbaci iz životne kolotečine, vrati davno izgubljeni smisao nama i našem životu…kažu da je naše sve dok želimo nešto, dok vjerujemo u nešto a tuđe kad se ostvari…misao je naša a čin svačiji…intenzivno se trudim da mislim pozitivno, da o sebi i drugima mislim i govorim dobro, da me male pakosti sitnih duša ne dotiču, da me ne rastuži što je u ljudima više onog tužnog i zlog.
Ovo ljeto je je baš za mene bilo super… elhamdulillah, upoznala sam dosta novog svijeta… divnih insana, učvrstila prijateljstvo sa onima koje sam upoznala ranije…Moja Z… se odselila u Germaniju, pa mi, iako se nismo baš često viđale, baš fali…nekako mi Šeher bez nje pust…fali mu onog njenog osmijeha… one vedre čehre i dobrine…”Pod Lipom” sam upoznala jednog insana s kojim sam se ranije dopisivala, mislim da se tako zvao ugostiteljski objekat ispred kojeg smo sjedili. 😀
Dobila sam prekrasan poklon od njega.Simbol Šehera i Baščaršije…mnogo ljepši i posebniji nego što bi to bila švedska čokolada. 😀 Kupila sam mu tesbih od uličnih prodavača…da ima za zikr…jer spominjanje Allaha je lijek… za sve boli i boljke…
Malo smo pričali…sve riječi, što su u govor od, ne sjećam se tačno koliko vremena,… stale, ukazivale su samo na jedno…sve mi je ličilo na prošnju…na prijedlog da opet pripadam nekom…kad nečiji govor dođe do određene tačke, nakon koje ja ne želim dalje da slušam, jednostavno se isključim, samo gledam u jednu tačku a u glavi mi odzvanjaju ranije rečene riječi.Momak je fin, te oči boje najljepšeg neba su tako neiskvarene, tako neiživljene da to za današnji vakat, haman nije normalno…
Što bi ja svoj teret stavljala na nečija pleća, što bih uzimala tuđi na svoja…Za mene, ljubav se rađa postepeno…a sve što je zaluđenost nekim, nije ljubav…Imam utisak da, nit je on razumio mene, nit sam ja njega ili smo jednostavno, i jedno i drugo vjerovali u ono što smo željeli da vjerujemo.
Njemu je trebala jaka žena da ga izvuče iz monotone svakodnevnice a meni je isto, trebao jak muškarac da me probudi iz sna u koji sam davno zapala i ne budim se…a nit sam ja jaka žena, nit je on jak muškarac… oboje smo više kao dva nesigurna insana…koja i od malog povjetarca mogu da nazebu…
Uglavnom, bogatija sam za divno poznanstvo… elhamdulillah