Ranije sam plakala i mučila se pitanjima zašto, kad bi me mržnja onih koji za ljubav znaju jedino iz serija, povrijedila, danima sam patila kad bi me potvorili za nešto što nisam, jadeć’ se Rabbu da mi je bitno da On istinu znade.U zadnje vrijeme se desilo dosta toga.I previše, rekla bih.Sve mi je samo otvorilo oči.Učinilo me opreznijom.Umjesto da očekujem da me neko voli i da mi na ljubaznost ljubaznost uzvrati, počela sam da baš pravo volim sebe.Pa nisam ja bolja od iskrenih prethodnika pa su ih gori od njih pljuvali i pravili im smicalice.Ako me mrze, ako me napadaju, ako mi podmeću nogu, znam da vjerovatno radim nešto kako valja, vjerovatno im idem na živce što me ne mogu uzet pod svoje i što ne igram onako kako mi sviraju.Haman sam postala punoljetna tek sa trideset tri ljeta 😀

Potreslo me kad mi je prijateljica iz Maglaja saopštila da joj je zaručnik od mlađe sestre neku noć preselio, a trebali se uzet 18.04… zanoćio i sa sabahom preselio, nadam se na Bolji svijet.

Koliko umre ljudi a da se  i ne rode, a koliko onih koji umru a i ne žive…samo životare…koliko dobrih nada bude pokopano svakog dana…koliko samo suza u more se slije rad žala za nečim što vrijedno žala  nije…Nisam konj, ali neki ljudi su uporni u tome da za mnom prašinu dižu.Živjela sam u braku sa čovjekom koji pripada bogatoj porodici, ali sam nije bogat, čovjeku koji pripada porodici vjernika  i hafiza ali sam nije vjernik, bila sam žena čovjeku koji se od ljudskog imao jedino lik i jedva se iščupala živa a danas, danas sam kriva jer sam pobogu narušila ugled bogate porodice, iskvarila im imidž haman pa savršenih.Ne valjam ni ja, priznajem.Magare ne može bit tvrdoglavo kao ja što sam samo kad se zainatim.Ne dam na sebe.Nikog ne mrzim, ali niko i nema prava da me optereti onim što podnijet i ponijet ne mogu.Niko.Pita me prijateljica gledam li neku seriju, pa što će mi, moj život je dovoljna drama, ali mi vjera uveliko olakšava, svemu i svima se smijem u lice…i to grohotom…neki misle da sam luda…a neki i ne misle, kunu se da jesam…pa dobro, možda ja samo gledam svijet  i sve na njemu nekim drugim očima pa onu zerru dobra u insanu množim i uvećavam.Ne živim ja od tuđeg mišljenja o meni.Ne živim ni od lajka na fb, ne živim ni od kukanja, ali nama ženama bude lakše kad se izblebećemo nekome koliko nam je teško 😀 ili ugodno 😀 svejedno

Neku noć sam zaglavila u hitnoj, imala sam jake bolove  u stomaku, kad me je doktor pregledao i kad sam vidjela da imam crveni veš i to čipkani, prasnula sam u smijeh 😀 pa zbilja sam počela da se gubim.Fin neki doktor, samo mama mu mogu bit 😀 dobro ne mogu baš mama ali sestra bi mogla 😀 primim infuziju, dobijem upute šta  i kako da snimim i vratim se doma.Onda su najbliži počeli da me posjećuju, svi redom dajuć mi savjete šta  i kako, kritikujuć me šta mi je sekirancija uradila.Ili kahva 😀 svejedno.Ja sam na to gledala kao na priliku da mi dragi Bog oprosti koji grijeh jer ih imam za mašAllah.A kao da ima neko ko ih nema 😀 elem

Moram još spomenut da sam imala jednu prošnju 😀 koja je na svu sreću prošla bezuspješno, naime, proscu je smetalo što sam dosta visočija od njega.Samo nekih desetak cm, sitnica 😀 stomak me je zabolio od smijeha.Pja, sve normalne žene mogu nać haljinu k’o od šale, a ja vaik naopaka, ni čo’jka ne mogu, jer da sam šta valjala, ne bi narasla ovoliko 😀 šalim se ja naravno, valjam ja, sebi barem…doduše, nisam ja prosila njega, on je mene i na svu sreću nismo par.

Još samo da zahvalim Benesti što mi je pomogla da vratim svoj nalog na voxxyz.Volim tu ženu.Posebna je. :*

a moje ludilo se i dalje nastavlja… :* 😀