Nek sve što mislim bude lijepo, nek sve što radim bude rad’ Allaha a ne rad’ ljudi…davno sam prihvatila onu da mi je nafaka propisana i da se zbog tog ne brinem, radim koliko mogu, čuvam i raspoređujem, ali se ne brinem što na more ne idem jer ko zna što je to dobro, možda bi me sunce opržilo po tintari bosanskoj.
Samo, u zadnje vrijeme uviđam da mi postaje svejedno i za tuđa mišljenja, kritike, pohvale, kad me hvale, nekako im ne vjerujem, kao ono, ma de ba, znam ja da ja nisam tako dobra, a kad me kude, ono opet im ne vjerujm jer od kud da bude tol’ko zla u jednoj ženi i toliko negativnosti.Ljudski sud je često subjektivan,Rijetko kad iskren i realan.Onaj ko me voli, opravdaće i moje mahane a onaj kome to i ne ide baš od ruku, da sa postekije ne silazim, ne bi to vidio kao ibadet nego da se šihretim.Elem, istina je da svako vidi u drugom samo ono što u sebi nosi.Zato ja nosim ogledalce sa sobom u džepu i kad mi tuđa mahana zapne za oko, pogledam sebe i kažem onoj sebi u zrcalu, de ba, šta ti je, pa nisi ti bolja od drugih…nisu drugi gori od tebe, svi smo mi samo ljudi, savršeni u svom nesavršenstvu, tako slični a tako drugačiji jedni od drugih.Svi imamo svoje strahove, svoje ideale, svoje načine življenja, poimanja i načina na koji se nosimo sa životom.Niko nema pravo da osuđuje tuđe izbore, odluke, poteze jer niko ne zna šta ga je navelo na to, kako se nosio s određenim teškoćama koje se zalome kroz život.Nekako smo svi generalno skloni kukanju i jadikovkama, ja prva.Toliko imamo razloga da budemo sretni i zahvalni a mi uzmemo ono nešto što nam treba i kukamo nad tim.Te ne voli me, te nemam najnovije nokte, te nisam vidjela sky stazu toliko i toliko, te nije me vidjelo more…nabrajanja čitav bi bio niz da mi se da tipkat.Kad zbrojim sve , padova kroz život bilo je tek nekoliko i dobro sam ih podnijela jer sam se nakon nekih padova dočekala na noge a nakon nekih sam pala na dupe no s obzirom da je pomehko, nije me nešto posebno boljelo.Insan ko insan.Htio bi da ga život mazi.Da ga njeguje kao što mi njegujemo svoja lica, premaži ovim, namaži onim, dodaj boje po volji i namiriši, nije važno kakav je smrad iznutra.Postala sam dobar kritičar za svoje greške, za tuđe uvijek nađem opravdanje jer po sebi znam, ljudi smo i nesavršeni smo u svemu.Od kako sam izdala samu sebe, sve druge izdaje su mi smiješne.I dobro je da sam prihvatila da je divno biti u mojoj koži, osjetit vjetar kako mahramu nosi, stajati cijelu noć kraj bolesna čeda, naći vremena za dosta i za dušmana u svom satu što odzvanja isto svima.Očistila sam nijjete i sada bilo šta dobro kad radim, kažem u sebi, Bože, ako u meni ima koliko zerra dobra, koliko zerra iskrenosti ,ovim me zaštiti vatre na Sudnjemu danu, mene i čeljad moju, mene i braću moju u vjeri i moje sestre…rijeka života svakog od nas nosi, samo budni su svjesni da sve ide kraju….neko se jutros probudio je i otrčao da zaradi koji cener a zaboravio da zahvali Onom koji mu je dao ono što se nikakvim novcima ne može platiti.Treba sebi svaki dan, treba svako ko toga nije svjestan bez napomene, ponavljati sva ona bogastva kojim smo počašćeni a nismo ih zaslužili, bogastva kojih nismi ni svjesni a nikakvim parama ih nebi mogli kupiti.Volim sve ljude bez razlike, a dušmane poštujem jer uče me dvjema stvarima, da nikad ne budem kao oni i da uvijek budem bolja i od njih i od sebe one od juče.Savjetujem vam dok spavate da Kur’an bude ono što će vaš mozak slušati u snu.Nek se moždane vijuge napoje Istinom, jer ni sva šminka dunjaluka nije dovoljna da prekrije dunjaluka smrad.Istina živi ali smo je na police zaborava odložili.Živimo hajvan tabijatom(čitaj:živiš da bi jeo) umjesto da jedeš kako bi živio i saznao bit života jer kad je stomak pun, ne radi punom parom ni um, ni tijelo…ni ništa…Probudit se treba na vakat, prije nego nas Melekul mewt probudi…gorčinom smrti…ko djeca smo, umiremo dnevno i po nekoliko puta a pouku ne uzimamo, plašimo se života, i od tog straha zaboravljamo živjeti..Zaboravljamo voljeti…disati ljubav… postoji li još ljubavi koja bi zliječila dunjačke rane što krvare… koja bi zlo koje se nakotilo svela na neku podnošljivu tačku.Volite se ljudi.Sebe.Svoje bližnje.Svoje žene, cure,mačke, ko šta već ima…a ja volim sve vas i molim da nam se Gospodar smiluje svima…
1.amin
2.šihretim ?! 😀 nikad čuo
3.Svoje muževe
ostalo (Y) tj aferim
1.Selam mahsuz
2.šihretim( pretvaram se) šihretiti(pretvarati se) glumiti
3.Muževe? Ako se ne radi o štamparskoj greški koja mi je promakla, pod rednim brojem 3. onda ne kontam 😀 imam mačka 😀 muža nemam
pa muževe volite, ne samo ..volite žene, nemaš ni žene, vako ispada samo se nama muškima obračaš, kao vi et volite nas a mi vas ne volimo 😛 😀 ….haj, neka mačka, imam i ja mačku, al imam i ženu..i da ti Allah podari hairli muža sa kojim ćeš biti zadovoljna a i on sa tobom..amin 🙂
Amin 🙂
:* selam mahsuz lijepa moja :*
Amin, amin. Da bar vecina nas misli ovako, i da ide ka dobrim ciljevima. Voljeti nije tesko, ne znam sto se otimamo tome. Ne znam sto se ja otimam tome.