Hej! Toliko sam sretna danas da mogu poletjeti od sreće…evo pendžer sam otvorila i ako ko ugleda šta pogolemo kako leti nebeskim svodom, nek zna da nit je avion nit NLO 😀 neg ja lično. 😀 hvala ti Bože za ovaj predivan dan, osjećaj sreće…ma hvala Ti na svakom poklonjenom dahu u ovom danu, a što se sređivanja tiče… 😀 previše je toga za pospremiti 😀

Razgledajuć po fb liste koje izlaze sa strane ugledah ime jednog čovjeka s kojim sam bila u vezi nekih godinu dana. Pričali smo o braku ali sam ga se bojala  jer je njegov babo tukao njegovu majku sve dok on nije porastao i dobio crni pojas u karateu, pa jednog vikenda kad se vratio iz škole kući i zatekao svoju majku modru od udaraca, na isti način ušminkao svog babuku.Poslije je njegov baba bio insan i po 😀 pustio bradu 😀 počeo beš vakat da klanja a njegovoj majci se vratila boja u lice i radost u srce jer ima nekoga da je brani.Govorila sam mu, ti je si fin ali geni su geni, kad tad to mora povuć na babu a ja jezik imam za mašallah i šta ako te naljutim 😀 hem ti imaš crni pojas 😀 hem ja ne znam stat kad krenem 😀 i tako se nas dvoje raziđemo…Poslije je oženio moju prijateljicu haman meni iz inata a meni je vala bilo svejedno 😀 sretnemo se mi često u gradu, ja vodim svog sina na terapiju,on svoga sina isto na terapiju jer nas je eto Uzvišeni iskušao na taj način…gledamo se svaki put al’ ni on ni ja 😀 ko dva alčaka 😀 ni selam ne izustimo.

Čula sam da je jako strog svojoj ženi i da je više u kući nego na suncu jer geni su geni…

Danas je on ugledni profesor u Medresi a ja sam eto, birala i gledala da me maši insan razbijač 😀 i karataš a izabrala sam nekog ko me je skupo koštao i zbog koga godinama nisam sebi došla. Elem. Nije sve do genetskog koda 😀 ima nas i izroda 😀 kakva sam ja 😀 kakav je bio otac moje djece.

Dva svijeta različita, nikad nam isti svanuo dan nije.Meni kad se smrkne, njemu svane, meni kad zora grane 😀 njemu bi mrak pani na oči i tako …sve dok nisam prihvatila jednu prostu činjenicu da je za sve neuspjehe i slabe muđuljudske odnose, komunikaciju  i interakciju kriv tamo neki pra pra dedo jer je pobogu imao takve gene… 😀 😀 pja 😀 lakše je kad je neko drugi kriv 😀 a još kad neki geni mutiraju pa pobudale u neko životno doba…eeeeee…. kakav to zna bit pakao i komedija u isti mah.

Elem, preživjela sam dragom Allahu hvala.

Nekad mi bude smiješno kako muškarci pamte i cijeli život nose u sebi ljutnju kad dobiju od žene odbijenicu, umjesto da Allahu šućuraju jer ko zna kakvo ih je zlo mašilo 😀

a to kakav sam ja baksuz…eeeee to se više rodit ne može…to se samo može na vakat pobacit 😀 tragala ja godinama za ljubavlju i tragala… nudili mi ljubav neki pametni, neki manje pametni, neki niži od mene …neki visočiji 😀 a ja tražila nekoga da me voli zbog mene 😀 mene ovakve hude 😀 mene ovako lude, nesigurne u sebe i svijet oko sebe , nekog da me čuva, da ne dozvoli da padnem, nit sam tražila bogatuna nit ljepotana nego insana…i umorila sam se…i prekinula potragu…u odmoru od traženja, sebe nađem i zaljubim se u sebe…vremenom se i zavolim…baš ovakvu sebe…savršeno nesavršenu…i dobru i zlu i lijepu i ružnu sve u isti mah….zavolim se i sve mi se čini ljubavi dostojnim…i onaj nesuđeni genetski kodiran profesor dok čekamo u istom redu da nam djeca prime terapiju…i onaj  uhljup od bivšeg čovjeka kojeg sam nekad voljela i sve moje pogrešne procjene situacija i ljudi…ma sve mi se čini dostojno ljubavi jer ni sama nisam savršena…jer svaki naš korak je unaprijed predodređen i zapisan…daljina između mene i tebe je samo put…kojim hodimo pa se il’ umorimo, pa odustanemo il’ ne odustajemo dok se ne nađemo.

…ami se nismo našli…nikada

i tako…svaku noć  zagrlim prazno mjesto kraj jastuka… udahnem duboko i sačekam da svane zora…ko zna…možda je u nekom mutiranom genetskom kodu zapisana i ljubav prava za mene…

ko to zna….

https://youtu.be/u8ruwQRhFMo

Usnih čudan san večeras…Bože na hajr.A zaspat nisam mogla, nikako, razmišljala sam o smrti, o prolaznosti ovoga svijeta, života, o prolaznosti svega stvorenoga.Prisjećala se svega što sam uradila za svoga života i pokušala da zamislim dal’ ću bit u stanju za sve da dam pravi odgovor, dal’ su moji nijeti u djelima bili čisti, dal’ sam sve dobro radila zarad Allaha a ne da bi ljudi rekli o meni riječ hvale.Od kako je preselio moj komšija kojeg sam svako jutro već trideset godina gledala kako radi jutarnju gimnastiku dok čeka da mu hanuma pripremi doručak i kahvu,nad sobom sam se zamislila.Šta ako je na meni red da putujem tamo gdje nam  je svima putovati?Šta ako melekul mewt moju dušu sljedeću treba da uzme?Šta ja imam od dobrih djela?Jesam li se spremila za puta?Jesam li se opskrbila iskrenim nijjetom, hajratima, sadakom, lijepim mišljenjem o ljudima…šta će me moć spasit od onog što sam dobrog činila?Kako ću pred Gospodara od stida zbog svojih djela manje lijepih,  zbog suza prolivenih zarad ljudske zlobe.Wallahi se stidim što sam u nekom periodu života više vodila računa o tome da o meni drugi imaju lijepo mišljenje makar ja o sebi ne mislila tako.Najpreče mi je da se Allaha stidim i da uradim sve što je do mene da o drugima mislim i govorim samo dobro a da me tuđa mišljenja,ni hvale ni pokude ne dotiču.Koliko sam puta čeznula za lijepom haljinom koju nisam mogla priuštiti u datom momentu, ali odjeću bogobojaznosti mogu i Allah mi dao da živim vjeru, da sam svjesna prolaznosti sebe i ovog lažnoga sjaja dunjalučkog, nadam se da će moja haljina bijela koju ćemo svi jednoga dana obući  slutit na radost , ne mojom zaslugom Bože, već Tvojom milošću.Jedini.

Već treći dan pokušavam da napišem bilo šta na novom blogu i evo,konačno nafake,elhamdulillah.K'o da s enazire lijep dan iza ove magle koja se haman udomaćila , makar bogda sunca da dušu ozeblu zgrije, da grane.Zahvalna sam Allahu na još jednom danu, na još jednoj poklonjenoj šansi da sa ‘vog svijeta ne odem k'o gubitnik.Hvala Mu na svakom dahu u ovom danu.Hvaljen neka je On, oduvijek…zauvijek… Nekakav virus ili gripa šta li je već, spopalo me i ne popušta evo već treću heftu, uzalud antibiotici, litre čaja,džumbir,med i limun… dok Allah ne da razgalu, insanu je sve uzalud. Tako je i u životu.Koliko sam puta očajavala, patila i bila u tami vlastitih misli a izlaz bi nađi tek onda kad bi se vremenu predaj, osaburi i u Allaha pouzdaj.U ovim mubarek danima koji su barem za mene ibreta puni, kao da se budim iz gafleta, čistim nijjete, misli, srce od ispraznih nadanja i očekivanja.Treba pospremit sav onaj nered u glavi, mislima, srcu i onda se polahko, i život dovede u red.Bitno je da sam negativne osobe po mene udaljila iz svog života i da sam negativne misli zadavila golim rukama na rubu ambisa jednom za sva vremena.Kad se insan malo ohladi i odmakne os svega, pa i od sebe samoga, jasnije vidi mnoge stvari. Vidi gdje je i na čemu je, pa onda dok još ima kad, sebi dođe.I onda mu svane dugo očekivana zora…grane dugo čekano sunce i duša zasja onim starim sjajem.Hvala Ti,o Vječni, Živi, što dušu moju nakon gafleta oživi, i što mi Tebe da veličam srce si počastio.

Ya Hajju, Ya Kajjum

https://youtu.be/mcvlTkOLMHY

Kud svi Turci, nek ide i mali Mujo 😀 tako i ja, vidjela da druge blogerke imaju ovaj link pa da i ja ne daj Bože ne budem mimo svijeta i hop 😀 ev me međ rajom 😀 .Neću se više ustručavati kao na www.blogger.ba svojih škrabotina ni tuge ni ludosti ma ničega na ovom svijetu.Kad mi se bude plakalo, plakaću a kad se budem smijala , ima da komšiji popucaju zidovi od moga smijeha 😀

šalim se i nemam komšije, sve su žene 😀 dakle komšinice a one od muke ni spavat ne mogu, ko žeMsko vazda neke kombinacije misli u glavi, ljubomore u prsima i slatkih riječi na jeziku.