Već treći dan pokušavam da napišem bilo šta na novom blogu i evo,konačno nafake,elhamdulillah.K’o da s enazire lijep dan iza ove magle koja se haman udomaćila , makar bogda sunca da dušu ozeblu zgrije, da grane.Zahvalna sam Allahu na još jednom danu, na još jednoj poklonjenoj šansi da sa ‘vog svijeta ne odem k’o gubitnik.Hvala Mu na svakom dahu u ovom danu.Hvaljen neka je On, oduvijek…zauvijek… Nekakav virus ili gripa šta li je već, spopalo me i ne popušta evo već treću heftu, uzalud antibiotici, litre čaja,džumbir,med i limun… dok Allah ne da razgalu, insanu je sve uzalud. Tako je i u životu.Koliko sam puta očajavala, patila i bila u tami vlastitih misli a izlaz bi nađi tek onda kad bi se vremenu predaj, osaburi i u Allaha pouzdaj.U ovim mubarek danima koji su barem za mene ibreta puni, kao da se budim iz gafleta, čistim nijjete, misli, srce od ispraznih nadanja i očekivanja.Treba pospremit sav onaj nered u glavi, mislima, srcu i onda se polahko, i život dovede u red.Bitno je da sam negativne osobe po mene udaljila iz svog života i da sam negativne misli zadavila golim rukama na rubu ambisa jednom za sva vremena.Kad se insan malo ohladi i odmakne os svega, pa i od sebe samoga, jasnije vidi mnoge stvari. Vidi gdje je i na čemu je, pa onda dok još ima kad, sebi dođe.I onda mu svane dugo očekivana zora…grane dugo čekano sunce i duša zasja onim starim sjajem.Hvala Ti,o Vječni, Živi, što dušu moju nakon gafleta oživi, i što mi Tebe da veličam srce si počastio.

Ya Hajju, Ya Kajjum