Razgledajuć po fb liste koje izlaze sa strane ugledah ime jednog čovjeka s kojim sam bila u vezi nekih godinu dana. Pričali smo o braku ali sam ga se bojala  jer je njegov babo tukao njegovu majku sve dok on nije porastao i dobio crni pojas u karateu, pa jednog vikenda kad se vratio iz škole kući i zatekao svoju majku modru od udaraca, na isti način ušminkao svog babuku.Poslije je njegov baba bio insan i po 😀 pustio bradu 😀 počeo beš vakat da klanja a njegovoj majci se vratila boja u lice i radost u srce jer ima nekoga da je brani.Govorila sam mu, ti je si fin ali geni su geni, kad tad to mora povuć na babu a ja jezik imam za mašallah i šta ako te naljutim 😀 hem ti imaš crni pojas 😀 hem ja ne znam stat kad krenem 😀 i tako se nas dvoje raziđemo…Poslije je oženio moju prijateljicu haman meni iz inata a meni je vala bilo svejedno 😀 sretnemo se mi često u gradu, ja vodim svog sina na terapiju,on svoga sina isto na terapiju jer nas je eto Uzvišeni iskušao na taj način…gledamo se svaki put al’ ni on ni ja 😀 ko dva alčaka 😀 ni selam ne izustimo.

Čula sam da je jako strog svojoj ženi i da je više u kući nego na suncu jer geni su geni…

Danas je on ugledni profesor u Medresi a ja sam eto, birala i gledala da me maši insan razbijač 😀 i karataš a izabrala sam nekog ko me je skupo koštao i zbog koga godinama nisam sebi došla. Elem. Nije sve do genetskog koda 😀 ima nas i izroda 😀 kakva sam ja 😀 kakav je bio otac moje djece.

Dva svijeta različita, nikad nam isti svanuo dan nije.Meni kad se smrkne, njemu svane, meni kad zora grane 😀 njemu bi mrak pani na oči i tako …sve dok nisam prihvatila jednu prostu činjenicu da je za sve neuspjehe i slabe muđuljudske odnose, komunikaciju  i interakciju kriv tamo neki pra pra dedo jer je pobogu imao takve gene… 😀 😀 pja 😀 lakše je kad je neko drugi kriv 😀 a još kad neki geni mutiraju pa pobudale u neko životno doba…eeeeee…. kakav to zna bit pakao i komedija u isti mah.

Elem, preživjela sam dragom Allahu hvala.

Nekad mi bude smiješno kako muškarci pamte i cijeli život nose u sebi ljutnju kad dobiju od žene odbijenicu, umjesto da Allahu šućuraju jer ko zna kakvo ih je zlo mašilo 😀

a to kakav sam ja baksuz…eeeee to se više rodit ne može…to se samo može na vakat pobacit 😀 tragala ja godinama za ljubavlju i tragala… nudili mi ljubav neki pametni, neki manje pametni, neki niži od mene …neki visočiji 😀 a ja tražila nekoga da me voli zbog mene 😀 mene ovakve hude 😀 mene ovako lude, nesigurne u sebe i svijet oko sebe , nekog da me čuva, da ne dozvoli da padnem, nit sam tražila bogatuna nit ljepotana nego insana…i umorila sam se…i prekinula potragu…u odmoru od traženja, sebe nađem i zaljubim se u sebe…vremenom se i zavolim…baš ovakvu sebe…savršeno nesavršenu…i dobru i zlu i lijepu i ružnu sve u isti mah….zavolim se i sve mi se čini ljubavi dostojnim…i onaj nesuđeni genetski kodiran profesor dok čekamo u istom redu da nam djeca prime terapiju…i onaj  uhljup od bivšeg čovjeka kojeg sam nekad voljela i sve moje pogrešne procjene situacija i ljudi…ma sve mi se čini dostojno ljubavi jer ni sama nisam savršena…jer svaki naš korak je unaprijed predodređen i zapisan…daljina između mene i tebe je samo put…kojim hodimo pa se il’ umorimo, pa odustanemo il’ ne odustajemo dok se ne nađemo.

…ami se nismo našli…nikada

i tako…svaku noć  zagrlim prazno mjesto kraj jastuka… udahnem duboko i sačekam da svane zora…ko zna…možda je u nekom mutiranom genetskom kodu zapisana i ljubav prava za mene…

ko to zna….