Dragi Voxxyz…

Već godinu dana  trpiš i ćutke podnosiš sve ono čime te bombardujemo mi koji se tražimo.

Mi koji od sebe bježimo…tebi… da sebi sebe vratimo…

Nije ti lahko.S nama si prošao sve PMS-ove, razne bolesti, selidbe,  svadbe i sahrane, trudnoće i porode, razočarenja… ali si opet ostao s nama… bio uz nas…nisu ti smetala naša prava lica, nesigurna, ponekad toliko namazana da ih ni mi sami ne propoznajemo.

Nekad smo bili i nekulturni…nekad bahati…nekad tužni a ti si u svakoj situaciji, u svakom stanju dopuštao da ti se otvorimo i priznamo da na jednoj nozi stojimo u vlastitom životu i da smo zbunjeni ulogom koju igramo u njemu.

Da sam bila juče tu, zasigurno bih kolač napravila, tebi u čast.

Znaš, meni značiš mnogo.I ne da mi značiš…zavoljela sam te…ali se bojim da se previše  vežem za tebe… jer po nekoj ustaljenoj navici, sve što zavolim, iščezne mi…pa se foliram i dolazim ti rijetko…lafo, nemam od obaveza kada….  a želim da znaš da, i kad me nema tu, ti si i tada jednako dobar i važan za sve nas… pružio si nam priliku da na račun vlastite gluposti i nespokoja, postanemo poznati međ’ rajom 😀 i na tome ti hvala

Sretan rođendan, uz želju da  te što više raje posjećuje, čita i respektuje <3 i voli kao ja…