Kažu da nije dobro potiskivati emocije, ni sreću ni tugu, jer se onda manifestuju određena psihosomatska oboljenja, pa tako da ne bi ja, ne daj Bože dobila neku boljku, od sreće smijem se na glas…nakon što sam klanjala ićindiju, sjela sam da odmorim malo od posla i obaveza uz kahvu i sladoled,  kod Muje 😀

jedan od najtežih izbora  😀 za mnoge a meni su ipak zelena jabuka, limun, i šumsko voće najdraži okusi

Želim samo da kažem da sam toliko  sretna, elhamdulillah… vrištim toliko da komšije prijete da će zvat policiju, ometam ih…a ja sam samo presretna jer mi je Allah poslao odgovor na jednu dugo čekanu dovu, elhamdulillah.

Pa šta ja mogu kad se obradujem, kao dijete…razočaram isto tako.

Međuljudski odnosi me uvijek iznova i iznova fasciniraju, kako ja mogu imat sabura za svakog a ovaj komšiluk ne mere  za moju vrisku 😀

baš je fino kad je insan lud i mlad, jazuk što sam ja samo  ovo prvo 😀 iako svi mi govore da se ne ponašam u skladu sa frizurom, al’ ja se ne podređujem ukusima večine,  imam svoj sopstveni ukus  i super mi je, nevažno koje boje hijab da pokrijem.Sve što  sam starija, više cijenim tišinu, i samoću.Godi mi brate…milina… eto, kad insan može čut samog sebe kako vrišti, kud ćeš više, onako kad si s nekim, čuješ samo njegovu vrisku a svoj vrisak prigušiš od stida ili jeda…kako kad…

Sjedim kod Muje…i danas… neki dan sam čiki koje radi dala Mostarsih trešanja, čovjek se smijao 😀 veli- vidi ove, što zarađuje sevape preko mojih leđa… 😀

Pa moram, kad sam i sama dobila hediju mahsuziju, mostarske trešnje usred Travnika.

i bile su crvave, a  to sam primjetila tek kad sam se dobro najela 😀

onda sam jednostavno pokušala da zaboravim da sam ih i pogledala.

Koja sam ja sebi kraljica.

😀