Jutros sam sabahile imala momačko razgibavanje.Stick na kojem su mi bila dokumenta potrebna za studije, se zarazio i jednostavno sve što sam radila je nestalo.Što ti je prednost moderne tehnologije 😀 sreća, kopije se nalaze na laptopu 😀  elem, imala sam negdje još jedan stick ali a ko za inat nije ga  bilo ni na vidiku.Onda ja k’o kakvo jako muško, odmaknem sećiju od sedam metara, pa vidim imal’ ispod nje i nema, pa usput, kad sam je već odmakla, prebrišem i  prašinu, nađem hemijsku olovku i jednu marku, dobro će mi oboje doć, hemijska olovka da pišem a marka da popijem kahvu 😀 rekoh sebi, super, ugodno s korisnim.No mojim ženskim, iako jakim leđima nije bilo baš ugodno dizanje i micanje sećije pa su me malo leđa zaštekala.

Džaba, sticka nema… 🙁

Onda počenm od komode, kontam, ma tu sigurno mora bit, odmaknem jedan dio…i nema…odmaknem drugi dio kad stick viri, ma hej, sreći nigdje kraja 😀 …prvo sam ko dijete poskakivala od sreće, a onda sam se zahvaljivala Allahu što mi je dao leđa dovoljno jaka da mogu sama maknuti sećiju od sedam metara i vratiti je na mjesto, zatim što mi je olakšao traženje izgubljenog sticka koji mi je prijeko potreban 😀

Ha, sad kad mi neko muško stane glumit muškarčinu, ima da mu kažem,  ma ‘ta ćeš ti, ja sama sebi mičem sećiju 😀 od sedam metara i komodu pa mogu i tebe pomaknut 😀 :p 😀 (kažu da, kad je žeMsko u PMS-u da je neuračunljivo i da sve što govori ne triba uzimat k srcu 😀 )

koliko ja samo umijem bit muško kad zatreba, hej  Allahu Tebi hvala beskrajno što si mi dao jake ruke i ramena dovoljno jaka da ponesem i podnesem sve što promjenit ne mogu.

Nije da se žalim i nije da se hvalim ali od kako sam postala žena, sama sebi dižem i mičem sve teške kućanske stvari, za mog bivšeg mužeka je bilo nezamislivo da se sagne i pomogne maknut recimo regal ili kauč, to je za papučare, veli.

No elem, tako da kad uzmem u obzir svoju visinu i svoju snagu kojom me je Allah počastio, sve ima smisla, Allah mi je dao jake ruke da s lahkoćom teret svoj nose, jaka pleća da se pod udarcima ne izmiču 😉 ali da odlično podnose, i jaka leđa koja eto, ponekad i zaštekaju  😀 jer su ipak ženska ma kako  jako žensko  da sam.

Kažu kiša će, kažu snijeg će, a ja znam da me baš briga, nek bude što god si Ti odredio Bože i jedino Tebi beskrajna hvala na svemu.

Naoblačilo se…smrklo se ko ekonomske neprilike u lijepoj nam našoj Domovini. 😀

…a ja… baš volim sivo… volim kad se smrkne, jer  se radujem suncu kojeg iza oblaka vidim…

Volim kad me Allah iskuša, pa se strpim jer znam da me Allah voli…

Volim…

volim što imam Svemoćnog koji me čuva od svega i koji mi daje ono što mi treba.

Nije li sretan čovjek koji se oslanja na Živog?

Ja jesam, elhamdulillah. :*