Život nas često izabere za uloge koje nam ne stoje, za uloge koje nemamo vremena ni pročitati tekst a kamo li utvrditi gradivo, samo kaže ti ćeš to i to i kraj priče.Prvi put u životu do sada bila sam posrednik između dvoje mladih ljudi, od kojih je jedna hafiza, moja prijateljica, a drugi profesor jedne od uglednih medresa.Naime, moja prijateljica željela je da profesoru predložim brak ili barem da  otvoreno pričaju, jer se znaju od ranije, skupa su studirali, družili se.

Iako sam se u početku ustručavala, na njeno insistiranje pristanem.Napišem poruku profesoru arapskog jezika i sve fino obrazložim, da bi dobila odgovor kako nije moje da se miješam gdje mi nije mjesto.A način na koji je odgovorio, me posebno rastužio.Ovo je vakat kad su na cijeni plastične žene upitnog morala, ovo je vakat kad ako si dobar, ne valjaš.U vremenu poslanika, Hadidza je najboljem čovjeku ikada predložila brak.A u vremenu pokvarenjaka, pokvaren si ako na lijep način pristupiš čovjeku s nijjetom da se dvoje dobrih ljudi spoje uhalal vezu.

Ne znam na koji način da saopštim prijateljici da čovjek kojeg voli i nije čemu, da je drzak i umišljen, kao i večina onih koji iz opanaka skoče u cipele.Ne znam kako da joj kažem da ne samo da ne želi da čuje o njoj, nego se i njoj i meni nagovorio.Uzt o, mene je nasavjetovao da joj ako mi je teško da istinu kažem, slažem nešto samo da ga pusti na miru.Ne  boli insana odbijanje koliko zaboli način na koji bude odbijen, pa nije uvaženi profesor centar svijeta, Allah je taj koji daje a dozvolio je nama ženama da prodložimo brak onome ko nam se sviđa.

A nas žene čini mi se, ništa ne privlači kao odbijanje.Izmislićemo milijun opravdanja, patiti, natezati, samo da budemo uz onog koga volimo, makar nas i skupo koštalo.A cijenu plati bašsvako od nas.Baš uvijek.

I tako, moje provodadžisanje završilo je neslavno.Razumijem ja srce u kojem nema ljubavi prema srcu ali način na koji govorimo nekome da ga ne želimo,zbilja zna da zaboli.

Postala sam kuma sinu od sestre, to je ujedno moje prvo, a nadam se i jedino kumče.Ne postoji slađa beba od njega, kosa muje toliko narasla za ovu godinu života, da mu je prekrila lice i bradu, a sad kad ga je tetka “sredila” može samo sjest i plakat 😀

Što se tiče mene i ljubavi, tu je kod mene sve po starom, nema ljubavi 😀 onaj ko me hoće, ja ga neću, onaj koga hoću, taj me neće i tako u nedogled.Prestala sam uništavat pete trčeč za ljudima koji glume nedostižne.Prestala sam se mučiti pitanjem što i ja ne zaslužujem zrnce sreće s nekim ko me voli…možda zato što ja kad zavolim, zavolim jako pa izludim čovjeka kojeg volim i sve oko sebe, a možda jer me niko nikada i nije volio pa mi je ljubav nekako najvrijednije.Elem, čak i behar procvjeta svakog proljeća, iako ga svako malo opustiši mraz ili vjetar, nadajući se da će barem neka grančica dočekat da uzri plod.Moram bit u skladu sa visinom i težinom, ozbiljna i nedodirljiva. Sad moram da idem, a toliko misli mi se po glavi roji, da ni sama ne znam u koju košnicu da ih uhvatim.