Ponekad sam zadivljena vlastitom glupo\u0161\u0107u i uporno\u0161\u0107u.Koliko ja mogu bit uporna i tvrdoglava to ne mere ni jedno magare \ud83d\ude00 rodila me majka, jazuk dina mi \u0161to se nije obliznila kad je mene rodila, da na ‘vom hudom svijetu ima jo\u0161 jedna “vaka” ja.Susretanja, sudaranja, mimoila\u017eenja, odla\u017eenja…nada u ne\u0161to \u0161to do\u0107i ne\u0107e…davanje smisla ne\u010dem \u0161to smisla nema…vjera u nekog ko u sebe vjere nema…tra\u017eenje zerre dobra u drugima…izbjeglica iz besmisla u jo\u0161 ve\u0107i…traga\u010d za zerrom dobrote, mrvom ljubavi…iskrenosti… na putu tra\u017eenja, srce dadoh…sebe izgubih…izgubih mapu puta pa sad ne znam kako da se vratim ku\u0107i…ali ne brinem…Onaj koji me doveo ovdje…On \u0107e mi i pokazat put Ku\u0107i…U glavi mi neka huka…smijeh …\u0161ta li je…sem smijeha i to onog grohotom ne \u010dujem ni\u0161ta…sem lica isklesanog borbom, godinama, bolom ne vidim ni\u0161ta…puteva nema…nema ni straha od smrti…a \u017eivota se odavno ne bojim…znam, bi\u0107e \u0161to bit mora…znam da ju\u010de danas ne vrijedi…znam da ovo danas je \u017eivot…kakav takav ali je \u017eivot…gledam ove strijele s otrovom u mene uprte..i smijem se…\u0161ta mi mogu moji du\u0161mani…\u0161ta mi mo\u017ee pakost ljudska…moj Godspodar je Allah, u mojim prsima je \u0161irina svemira i ni za \u010dim ne tugujem… sve nek je bilo kako je moralo bit…sve nek bude kako ve\u0107 zapisano je…ne marim…sad i da me otkidaju dio po dio, boljelo ne bi jer tijelo odve\u0107 sviklo je na udarce \u017eivota… sre\u0107u koju u sebi nosim, ne mo\u017ee mi niko uzeti…a istina, previ\u0161e sam vjerovala nekim ljudima, previ\u0161e im davala sebe…sad je vakat da se sebi vratim…od sebe pre\u010de nemam…i eto, nije da ne bole saznanja da na ovom svijetu od ljubavi je ostala samo strast, od iskrenosti samo slovo na papiru…Vra\u0107am se sebi…od nekud iz daljine \u010dujem razuma glas koji mi govori: “Ne odustaj od sebe nikad.Nikad.Ti vrijedi\u0161…”Osvrnem se na rane koje krvare, povadim otrovne strelice…dodam soli na rane da nikad ne zaboravim kako sam skupo platila neke ljude…i njihove jeftine karaktere…Gledala sam odraz uplakane \u017eene u ogledalu…zadnji put zbog ru\u017enih rije\u010di… tvojih…jeftinih…kako samo se \u0161tedimo kad treba re\u0107i ne\u0161to lijepo, kao da se pla\u0107a, a kad treba saslu\u0161at istinu…onda napad…da se skrene pozornost s bitnih stvari.E pa aferim! Ja jesam i \u017eelim ostati do kraja \u017eivota svoja, nepodkupljiva…zaljubljena u lijepo…imam svoj \u00a0svijet koji se ne uklapa u ramove onih koji sebi umisli\u0161e da su u svemu savr\u0161eni…a takvih nema, Savr\u0161en je samo On, hvaljen neka je…<\/p>\n