Jutros si me probudio, \u00a0Allahu. \u017diva sam, zdrava, imam svega sasvim dovoljno za dana\u0161nji dan… moji emaneti su dobro, moji roditelji tako\u0111e… imam kutak u kojem se mogu umorna od dunjaluka sklup\u010dati da odmorim od ljudi i njihovih \u0107udi… od njihovih iskrivljenih pogleda na svijet…<\/p>\n
Beskrajno Ti hvala, O Milostivi!<\/p>\n
Poku\u0161avam u podsvijest gurnuti sve ono \u0161to me vra\u0107a na minule dane… bje\u017eim od pomisli na neke ljude, rije\u010di, slike… smijeh… bje\u017eim od pomisli na zna\u010denje rije\u010di prijatelj, dost, ljubav, insan, povjerenje… izdaja… bje\u017eim ali gdje god da odem uvijek na korak su ispred mene…<\/p>\n
Oja\u010dala sam i ne boli to kao ranije, svemu se samo nasmije\u0161 ali ljudi… ljudi su nesavr\u0161eni usvemu… ba\u0161 u svemu… Ima ne\u0161to sveto… ima ne\u0161to prokleto u svakom od nas… malo melekanskog, malo \u0161ejtanluka ili malo vi\u0161e… ne\u0161to sveto al’ vi\u0161e prokleto…<\/p>\n
Ju\u010de sam plakala, Poslani\u010de… poku\u0161ala zatvorenih o\u010diju da zamislim tvoj lik… tvoje o\u010di krupne… najljep\u0161e bisere crne… tvoje lice i osmijeh… poku\u0161ala sam se uz misao o tebi, Miljeni\u010de, smiriti i podsjetit da sve \u0161to se desi nije nas moglo mimoi\u0107i… Mi smo \u00a0istovremeno du\u0161a, tijelo i emocija… bolu u jednom dijelu \u00a0uzrokuje bolove u drugim dijelovima… me\u0111utiim, ako je du\u0161a napajana sa \u010distog izvora, tijelo i emocije podnesu i ono \u0161to je nepodno\u0161ljivo…a ima li i\u0161ta \u00a0da \u010dovjeka \u00a0podnijeti ne mo\u017ee… \u010dak i smrt podnese… jer mora… podnese da gleda u o\u010di smrt koja mu odnosi evlade, najdra\u017ee… kako mu otima ono za \u0161ta se gr\u010devito borio godinama i zvao svojim… koliko ima ljudi sa fizi\u010dkim nedostacima… mnogo nas je vi\u0161e, sa onim du\u0161evnim… koji se ne vide… ali itekako osje\u0107aju… itekako bole… a najvi\u0161e onih sa emocionalnim… uro\u0111enim… koje ni najsavremenije metode lije\u010denja ne mogu popraviti…. psihopatske osobine koje mnogi danas smatraju po\u017eeljnima za uspjeh u \u017eivotu mnogima su uni\u0161tile \u017eivot…<\/p>\n
U glavi sve \u0161to \u010dujem je ajet… ” A gospodar tvoj te nije ni omrznuo ni napustio… i stidim se Rabba \u0161to sam seposvetila svemu vi\u0161e nego li \u00a0pokornosti Njemu… To je Gospodar… ne napu\u0161ta nas nikada… i sve \u0161to stegnemo obru\u010dem od \u017eelja da zadr\u017eimo i zaklju\u010damo pod svoje… uzme nam… tek da nas podsjeti da je na dunjaluku ionako prolazno sve… \u00a0majka se malo prehladila i gledam je dok stoji kraj \u0161poreta… suze mi same teku… toliko je toga pregazilo… u djetinjstvu, njen otac je \u00a0bio te\u0161ki alkoholi\u010dar, \u00a0u alkoholu opasan… bje\u017eali su od njega samo da sa\u010duvaju \u017eivu glavu… prodao im sav nenin miraz za alkohol… oni… djeca… pravili su \u010derpi\u0107 i prodavali da im majka ima samo za hljeba… doga\u0111alo se da \u00a0otac zapije ili zadu\u017ei i onu turu koju nisu jo\u0161 ni napravili… znalo se desiti… pri\u010dala je… da joj je blato znalo toliko \u00a0izgristi tabane da je vri\u0161tala od boli… a nije bilo kreme da ih nama\u017ee… njena majka je trpila… kud \u0107e s petoro djece… kome… a i sramota … mu\u017e joj je sav miraz prodao i popio… sve do pred rat je pio dok nije usnio san koji ga je prestravio i nakon toga vi\u0161e kapi nije popio…<\/p>\n
Umro je na po\u010detku rata, od raka u grlu… nikad ga nisam voljela… valjda zato \u0161to moja mama nije imala dobro djetinjstvo u domu svog djetinjstva…<\/p>\n
Sa 17 godina mama je upoznala mog oca, bio je lijep i zgodan… imao lijepe ruke i zube… ali to moju mamu nije privuklo koliko \u010dinjenica da ne pije… Mama se ubrzo udala za njega… Rije\u0161ila se jednog a oti\u0161la u jo\u0161 ve\u0107i azab… \u010cini mi se, nikad providna dana nije imala… Stoji… gledam je i pla\u010dem… da se barem za mene ne brine… da joj barem mi djeca nismo stalna briga… ona se ne jada nikome… sve \u0161to govori je \u0161uti… neka.. ne\u0161to treba i progutat… a ona se nagutala svega.. na\u0161utila…. samo \u00a0Allah zna koliko je puta umrla i bez smrti… ali ona ne kuka… njoj je dobro… sve dok mo\u017ee disat bez problema… dok su joj djeca dobro…<\/p>\n
Osijedila je veoma rano… ka\u017eu da nisu sijede uzrokovane sekiracijom… u maminom primjeru se ne bih slo\u017eila… Ona je ovisnik o radu… stalno ne\u0161to radi… ako ne radi, ona se razboli… ka\u017ee dok radi, ne misli, a kad joj misli po\u010dnu navirati, onda pla\u010de… ka\u017ee ne\u0107e halaliti ocu… ne\u0107u ni ja svom… mo\u017eda ni moja k\u0107erka svom ocu ne\u0107e halaliti… i tako u krug… ja sam dala sve od sebe da prekinem krug u kojem je \u0161utnja pravilo za porodicu kao formu. Bitan je papir, bitno je \u0161ta \u0107e narod re\u0107i a to \u0161to bi ti rekao, kako se osje\u0107a\u0161 , to je nebitno…<\/p>\n
Neku no\u0107 sam kod sestre bila na sijelu… tema je bila kako su dana\u0161nji ljudi navodno moderni a \u017eive po onom \u0161to su nau\u010dili od nana i deda… upitah prisutne, a bilo ih je, kad su zadnji put pro\u010ditali neku knjigu… \u010ditali prijevod Kur'ana… niko i ne pamti kad je… svi samo zabezeknuto u me pogleda\u0161e… eto odgovora.. logi\u010dno da \u0107e\u0161 \u017eivjeti kao u nanin vakat kad jedino i zna\u0161 to \u0161to je te nana nau\u010dila… nek je muzike, cigara, hrane… mani meni te\u0161kih tema… hajvan tabijjat u punoj snazi… sva mudrost \u017eivota je da se najedu, naspavaju, razmo\u017eavaju i umiru… neki ve\u0107i smisao malo ko doku\u010di… mu\u0161ko je glava porodice… mora tako biti… jer kad mu\u0161ko udari \u0161akom… svi pot\u010dinjeni se pokore… nema tu ljubavi… nema tu znanja… nau\u010deno pona\u0161anje u genetskom kodu… mozak zakr\u017eljao od neupotrebljavanja… od dima, alkohola…<\/p>\n
Ja odavno ne gledam TV… ne idem po mahali i ne tra\u010dam s konama… odem kad je red i to kome treba… one nek tra\u010daju mene i druge… poku\u0161avam svom \u017eivotu dati smisao… ali je jako te\u0161ko… ako uspijem deset stvari uraditi na na\u010din da je Allah zadovoljan… jedanaestu ne mogu i onda budem tu\u017ena… ljuta na sebe… na sredinu u kojoj \u017eivim… u glavi odzvanja ajet… a Gospodar tvoj te nije ni omrznuo ni napustio… a ja se samo molim Njemu da nije… On mi je kao uto\u010di\u0161te… snaga… ljubav.. podr\u0161ka i za\u0161titnik uvijek dovoljan. Hvaljen neka je On!<\/p>\n