Probudila sam se i prije alarma… ne moram vi\u0161e ni navijat sat, u mojoj glavi je kona\u010dno poredano sve kako treba.Hladno.Kao mraz da je…hladan i o\u0161tar zrak mi ne da s balkona upu\u0107ujem dove Stvoritelju, iako znam da me Tvorac savr\u0161eno \u010duje i kad dovim iz ku\u0107e, nekako vi\u0161e volim kad stojim na balkonu i pogled uprem u nebo, a ruke ispru\u017eim u dovi.Ne dao dragi Bog da nam ljudi daju… bilo \u0161ta.. sve \u0161to nam daju, njima mnogo a nama malo, jedino Allah daje insanu mnogo vi\u0161e nego \u0161to zaslu\u017ei.Hvaljen neka je \u00a0On. Tek shvatam zna\u010daj one izreke da niko nije na\u0161 prijatelj i niko neprijatelj, svako je na\u0161 u\u010ditelj… i sla\u017eem se s tim… neko nas postidi svojom dobrotom pa se ugledamo na njega… neko nam poka\u017ee put kojim trebamo i\u0107i i usmjeri na znakove koje trebamo paziti, onda kad izgubimo iz vida svaki pravac… svaku nadu…a neko nas nau\u010di da nikad ne smijemo biti kao oni…ma gdje bili, ma \u0161ta radili i ma kako da boljelo.<\/p>\n
Novo jutro je jo\u0161 jedna prilika da se ponovo rodim…da zgrabim rukama \u00a0ove sekuunde koje mi je Allah poklonio na dar i da ne dopustim bilo kome i bilo \u010demu da mi pokvari raspolo\u017eenje i skine osmijeh s lica.Nedostaje mi ljeto… po\u010deli smo se pravo voljeti…tek kad sam mu se kona\u010dno prepustila u vreo zagrljaj… ono je oti\u0161lo…ne\u010dujnim koracima…sasvim neprimjetno… sunce i sad grije…ali nije to ono sunce koje krasi ljeto… ranije je zima bila moje godi\u0161nje doba…kako starim, dra\u017ee mi je da je toplo…u meni i oko mene…a valjda zato \u0161to malo topline u sebi imam, potrebna mi je sun\u010deva, da mogu normalno funkcionisat. \ud83d\ude00 Kur'an stoji na stolu.Imran ga uokvirio.Izgleda prelijepo.Sabah jo\u0161 ne u\u010di…dodu\u0161e ni imami nisu \u010destiti kao ja \u0161to sam \ud83d\ude00 ja \u00a0jazuka \u0161to nisam mu\u0161ko, nikad na namaz ne bih kasnila.Razmi\u0161ljam o kaderu…Imanskom \u0161artu za kojeg ka\u017eem da vjerujem u njega ali sam uhvatila sebe kako \u010desto jadikujem nad kaderom, Allah da mi oprosti…Koja je mudrost samo u ovome \u0161artu… da smo svjesni toga… onda kad nas ne\u0161to poklopi, nikad ne bi kukali jer \u0161ta mi znamo, mo\u017eda da nam se ne desi gubitak, ne\u0161to ru\u017eno, mo\u017eda se mi nikada ne bi pokrenuli… mo\u017eda bi zauvijek ostali prosje\u010dnog uma, prosje\u010dnih pogleda na \u017eivot…na sebe i na ljude oko sebe…sve je prolazno i radost i muke… zanimljivo je, to, Bo\u017ee moj , kako radost slabo spominjemo, iako je ima daleko vi\u0161e , jedino jadikovanjem nad sitnim tugama, prizvamo neku novu tugu…Poku\u0161avam jezikom da sakrijem svoje razo\u010darenje u odnosu s ljudima…ali valjda je to zato \u0161to sam naivna i \u0161to vjerujem u ljudsku dobrotu…a ima dobrih ljudi… a ima vala i kukolja u dobrom \u017eitu… ne osje\u0107am ni\u0161ta… kao da sam nosila jedan ogroman kamen u prsima… i sad ga nema… prazno… pusto je sve… i osmijeh \u010dak… prihvatila sam sve kao dar… i lijepo i manje lijepo… prihvatila sam i nered svoje slobode… svjesna da nije za svakog nova sloboda… ja se u svojoj te\u0161ko snalazim… nekad sam pazila \u0161ta \u0107u buncati u snu…sada pi\u0161em sve \u0161to mi je na umu… ne volim red… i nikada ga vi\u0161e ne\u0107u voljeti… prihvatam kader Tvoj, Bo\u017ee…svjesna da samo Ti zna\u0161 \u0161ta je za mene dobro…<\/p>\n
sada je evo, mirno moje srce…a ja sam Ti \u00a0beskrajno zahvalna \u00a0\u0161to Ti za mene bira\u0161 ono najbolje…<\/p>\n
Mujezin u\u010di ezan…es salatu hajrun mine newm… namaz je sve… smiraj… du\u0161i hrana… lijek… nema Boga osim Tebe…mi smo Tvoji i Tebi \u0107emo se, naposlijetku \u00a0vratiti…<\/p>\n
Rekao je Uzvi\u0161eni Allah u jednom hadisi-kudsiju: “Robe Moj, ti \u017eeli\u0161 jedno, Ja drugo, a uvijek se de\u0161ava onako kako Ja ho\u0107u. Pa ako se prepusti\u0161 onome \u0161to Ja ho\u0107u, pru\u017ei\u010du ti i ono \u0161to ti ho\u0107e\u0161. A ako se ne pokori\u0161 Mojoj odredbi, namu\u010dit \u0107e\u0161 se sa onim \u0161to ho\u0107e\u0161, a ipak \u0107e biti onako kako Ja ho\u0107u!<\/em>”<\/p>\n <\/p>\n Kahva se ohladila… ezani zovu one budne na spas… zar ne treba da budem sretna \u0161to sam i ja jedna od njih…elhamdulillah…a sve dok imam Allaha nije va\u017eno koga i \u0161ta nemam… svi nek me napuste, samo Ti nek si uz mene… za sve drugo ja ne marim…<\/p>\n
![\"1610937_372973572909667_2484672069361726965_n\"](\"https:\/\/yalandunya.voxxyz.com\/wp-content\/uploads\/sites\/49\/2015\/09\/1610937_372973572909667_2484672069361726965_n.jpg\")
<\/a><\/p>\n