Nek sve \u0161to mislim bude lijepo, nek sve \u0161to radim bude rad’ Allaha a ne rad’ ljudi…davno sam prihvatila onu da mi je nafaka propisana \u00a0i da se zbog tog ne brinem, radim koliko mogu, \u010duvam i raspore\u0111ujem, ali se ne brinem \u0161to na more ne idem jer ko zna \u0161to je to dobro, mo\u017eda \u00a0bi me sunce opr\u017eilo po tintari bosanskoj.<\/p>\n
Samo, u zadnje vrijeme uvi\u0111am da mi postaje svejedno i za tu\u0111a mi\u0161ljenja, kritike, pohvale, kad me hvale, nekako im ne vjerujem, kao ono, ma de ba, znam ja da ja nisam tako dobra, a kad me kude, ono opet im ne vjerujm jer od kud da bude tol'ko zla u jednoj \u017eeni i toliko negativnosti.Ljudski sud je \u010desto subjektivan,Rijetko kad iskren \u00a0i realan.Onaj ko me voli, opravda\u0107e i moje mahane a onaj kome \u00a0to i ne ide ba\u0161 od ruku, da sa postekije ne silazim, ne bi to vidio kao ibadet nego da se \u0161ihretim.Elem, istina je da svako vidi u drugom samo ono \u0161to u sebi nosi.Zato ja nosim ogledalce sa sobom u d\u017eepu i kad mi tu\u0111a mahana zapne za oko, pogledam sebe i ka\u017eem onoj sebi u zrcalu, de ba, \u0161ta ti je, pa nisi ti bolja od drugih…nisu drugi gori od tebe, svi smo mi samo ljudi, savr\u0161eni u svom nesavr\u0161enstvu, tako sli\u010dni a tako druga\u010diji jedni od drugih.Svi imamo svoje strahove, svoje ideale, svoje na\u010dine \u017eivljenja, poimanja i na\u010dina na koji se nosimo sa \u017eivotom.Niko nema pravo da osu\u0111uje tu\u0111e izbore, odluke, poteze jer niko ne zna \u0161ta ga je navelo na to, kako se nosio s odre\u0111enim te\u0161ko\u0107ama koje se zalome kroz \u017eivot.Nekako smo svi generalno skloni kukanju i jadikovkama, ja prva.Toliko imamo razloga da budemo sretni i zahvalni a mi uzmemo ono ne\u0161to \u0161to nam treba i kukamo nad tim.Te ne voli me, te nemam najnovije nokte, te nisam vidjela sky stazu toliko i toliko, te nije me vidjelo more…nabrajanja \u010ditav bi bio niz da mi se da tipkat.Kad \u00a0zbrojim sve , padova kroz \u017eivot bilo je tek nekoliko i dobro sam ih podnijela jer sam se nakon nekih padova do\u010dekala na noge a nakon nekih sam pala na dupe no s obzirom da je pomehko, nije me ne\u0161to posebno boljelo.Insan ko insan.Htio bi da ga \u017eivot mazi.Da ga njeguje kao \u0161to mi njegujemo svoja lica, prema\u017ei ovim, nama\u017ei onim, dodaj boje po volji i namiri\u0161i, nije va\u017eno kakav je smrad iznutra.Postala sam dobar kriti\u010dar za svoje gre\u0161ke, za tu\u0111e uvijek na\u0111em opravdanje jer po sebi znam, ljudi smo i nesavr\u0161eni smo u svemu.Od kako sam izdala samu sebe, sve druge izdaje su mi smije\u0161ne.I dobro je da sam prihvatila da je divno biti u mojoj ko\u017ei, osjetit vjetar kako mahramu nosi, stajati cijelu no\u0107 kraj bolesna \u010deda, na\u0107i vremena za dosta \u00a0i za du\u0161mana u svom satu \u0161to odzvanja isto svima.O\u010distila sam nijjete i sada bilo \u0161ta dobro kad radim, ka\u017eem u sebi, Bo\u017ee, ako u meni ima koliko zerra dobra, koliko zerra iskrenosti ,ovim me za\u0161titi vatre na Sudnjemu danu, mene i \u010deljad moju, mene i bra\u0107u moju u vjeri i moje sestre…rijeka \u017eivota svakog od nas nosi, samo budni su svjesni da sve ide kraju….neko se jutros probudio je i otr\u010dao da zaradi koji cener a zaboravio da zahvali Onom koji mu je dao ono \u0161to se nikakvim novcima ne mo\u017ee platiti.Treba sebi svaki dan, treba svako ko toga nije svjestan \u00a0bez napomene, ponavljati sva ona bogastva kojim smo po\u010da\u0161\u0107eni a nismo ih zaslu\u017eili, bogastva kojih nismi ni svjesni a nikakvim parama ih nebi mogli kupiti.Volim sve ljude bez razlike, a du\u0161mane po\u0161tujem jer u\u010de me dvjema stvarima, da nikad ne budem kao oni i da uvijek budem bolja i od njih i od sebe one od ju\u010de.Savjetujem vam dok spavate da Kur'an bude ono \u0161to \u0107e va\u0161 mozak slu\u0161ati u snu.Nek se mo\u017edane vijuge napoje Istinom, jer ni sva \u0161minka dunjaluka nije dovoljna da prekrije dunjaluka smrad.Istina \u017eivi ali smo je na police zaborava odlo\u017eili.\u017divimo hajvan tabijatom(\u010ditaj:\u017eivi\u0161 da \u00a0bi jeo) umjesto da jede\u0161 kako bi \u017eivio i saznao bit \u017eivota jer kad je stomak pun, ne radi punom parom ni um, ni tijelo…ni ni\u0161ta…Probudit se treba na vakat, prije nego nas Melekul mewt probudi…gor\u010dinom smrti…ko djeca smo, umiremo dnevno i po nekoliko puta a pouku ne uzimamo, pla\u0161imo se \u017eivota, i od tog straha zaboravljamo \u017eivjeti..Zaboravljamo voljeti…disati ljubav… postoji li jo\u0161 ljubavi koja bi zlije\u010dila dunja\u010dke rane \u0161to krvare… koja bi zlo koje se nakotilo svela na neku podno\u0161ljivu ta\u010dku.Volite se ljudi.Sebe.Svoje bli\u017enje.Svoje \u017eene, cure,ma\u010dke, ko \u0161ta ve\u0107 ima…a ja volim sve vas \u00a0i molim da nam se Gospodar smiluje svima…<\/p>\n